U ka­tu­nu Po­ja­ti­šta iz­nad Lub­ni­ca 15. ma­ja 1943. go­di­ne for­mi­ran je Be­ran­sko-an­dri­je­vič­ki par­ti­zan­ski ge­ril­ski ba­ta­ljon. Ta­da je u nje­gov sa­stav ušlo 145 bo­ra­ca i to 90 par­ti­zan­skih ge­ri­la­ca sa te­ri­to­ri­je Sre­za an­dri­je­vič­kog i 55 sa pod­ruč­ja Sre­za be­ran­skog. Štab ba­ta­ljo­na či­ni­li su ko­man­dant Ni­ko­la Še­ku­la­rac, ko­me­sar To­dor-Đe­do Voj­vo­dić, za­mje­nik ko­man­dan­ta Vi­do Šo­škić i za­mje­nik ko­me­sa­ra Ra­di­vo­je Vu­ki­će­vić. Broj­ni za­pi­si go­vo­re da su for­mi­ra­nju ba­ta­ljo­na pret­ho­di­le op­se­žne pri­pre­me sa ci­ljem da se stvo­ri voj­na for­ma­ci­ja ko­ja bi na ade­kva­tan na­čin pru­ža­la ot­por oku­pa­to­ru. U knji­zi „Va­tre s Ko­mo­va“ se is­ti­če se da je, upr­kos te­škom i slo­že­nim voj­nim i po­li­tič­kim uslo­vi­ma, Okru­žni ko­mi­tet Ko­mu­ni­stič­ke par­ti­je Ju­go­sla­vi­je za Be­ra­ne, oci­je­nio da je nu­žno od ge­ri­la­ca sa te­ri­to­ri­je Be­ra­na i An­dri­je­vi­ce for­mi­ra­ti ve­ću bor­be­nu je­di­ni­cu ko­ja bi ge­ril­skim i par­ti­zan­skim na­či­nom bor­be spri­je­či­la ak­tiv­nost ma­njih je­di­ni­ca agre­so­ra, po­seb­no onih ko­je za­la­ze po se­li­ma i pred­u­zi­ma­ju raz­ne re­pre­siv­ne mje­re pro­tiv lo­kal­nog sta­nov­ni­štva. Na­vo­di se da je okru­žni ko­mi­tet oci­je­nio da će ba­ta­ljon o kom je ri­ječ do­pri­ni­je­ti sma­nje­nju iz­ra­že­nih su­prot­no­sti i me­đu­sob­noj za­va­di sop­stve­nog na­ro­da u ko­rist agre­so­ru kao i do­pri­ni­je­ti po­di­za­nju bor­be­nog mo­ra­la i ja­ča­nju sna­ga ot­po­ra.
– Ta­da je u Be­ra­na­ma bi­la sta­ci­o­ni­ra­na ko­man­da i glav­ni­na sna­ga ita­li­jan­ske di­vi­zi­je „Ve­ne­ci­ja“ ko­ja je ima­la za­da­tak da na ši­rem pro­sto­ru sre­zo­va Be­ra­ne i An­dri­je­vi­ca dr­ži na­rod u oku­pa­ci­o­nom sta­nju i ne do­zvo­li po­ja­ve i ši­re­nje ot­po­ra oku­pa­to­ra. Tih go­di­na 1942. i po­čet­kom 1943. još su se osje­ća­le ne­ga­tiv­ne po­sle­di­ce iz­gu­blje­ne bit­ke na Plje­vlji­ma 1. de­cem­bra 1941. go­di­ne na­kon če­ga je do­šlo do uspo­ra­va­nja ra­sta sna­ga ot­po­ra. Su­prot­no to­me, uz po­moć agre­so­ra, do­la­zi do ja­ča­nja čet­nič­kog po­kre­ta ko­ji je ovih go­di­na na ovom pro­sto­ru bio ve­o­ma sna­žan i ak­ti­van. Par­ti­zan­ski po­kret je ula­gao na­po­re na ši­re­nju i or­ga­ni­zo­va­nju što ma­sov­ni­jeg ot­po­ra i bor­be pro­tiv oku­pa­to­ra, što je bi­lo su­prot­no ide­ji čet­nič­kog po­kre­ta ko­ji je sma­trao da za ma­sov­nu bor­bu tre­ba sa­če­ka­ti po­god­ni­je pri­li­ke, te za ne­ko vri­je­me tre­ba bi­ti lo­ja­lan po­ro­blji­va­ču. Ta­ko­đe je ta­da sa ovog pro­sto­ra bi­lo upu­će­no pre­ko sto naj­o­da­ni­jih bo­ra­ca par­ti­zan­skog po­kre­ta u sa­stav je­di­ni­ca ko­je su bi­le for­mi­ra­ne, ili su bi­le u fa­zi for­mi­ra­nja van te­ri­to­ri­ja po­me­nu­tih sre­zo­va – na­vo­di pu­bli­ci­sta Mi­lun Pe­trić u svo­jim za­pi­si­ma, ocje­nju­ju­ći voj­ne i po­li­tič­ke pri­li­ke u vri­je­me for­mi­ra­nja po­me­nu­tog ba­ta­ljo­na.
On na­gla­ša­va da je Be­ran­sko-an­dri­je­vič­ki ba­ta­ljon bio stvo­ren u za­ma­hu pa­tri­ot­ske vo­lje na­ro­da i to od se­lja­ka, rad­ni­ka i in­te­lek­tu­a­la­ca.
– Ba­ta­ljon je pre­ka­ljen od pr­vih da­na ustan­ka kroz ile­gal­nu, ge­ril­sku bor­bu. No­šen pa­tri­ot­skim po­le­tom, br­zo je ste­kao bor­be­no is­ku­stvo i spo­sob­nost kao iz­raz naj­vi­ših ljud­skih vri­jed­no­sti. Nje­go­vi kva­li­te­ti ma­ni­fe­sto­va­li su se kroz ne­pre­kid­nu bor­bu. Bor­ci su bi­li obič­ni, kao na­rod ko­ji ih je po­slao na bor­be­ne po­lo­ža­je u pre­sud­nom vre­me­nu za otadž­bi­nu, na­rod i isto­ri­ju. Bi­li su uvi­jek na vi­si­ni za­dat­ka. U se­bi su zbi­li sve što je naj­ljep­še i naj­hu­ma­ni­je. U nji­ma je bi­la ne­slu­će­na ži­vot­na sna­ga i če­sto su pre­va­zi­la­zi­li se­be. To je obi­lje­ži­lo i od­mje­ri­lo nji­ho­vu ljud­sku vri­jed­nost bez ob­zi­ra ko se na ko­joj du­žno­sti na­la­zio – is­ta­kao je Pe­trić.
Za­pi­si go­vo­re da je po­me­nu­ti ba­ta­ljon, kao sa­mo­stal­na je­di­ni­ca, imao broj­ne bor­be na te­ri­to­ri­ji Be­ra­na i An­dri­je­vi­ce od ju­la do ok­to­bra 1943. go­di­ne. Na­vo­di se da je jed­na od naj­zna­čaj­ni­jih bi­ta­ka bi­la ona ko­ja se 30. sep­tem­bra 1943. go­di­ne od­i­gra­la u re­jo­nu Ze­ko­ve gla­ve ka­da je po­gi­nu­lo 17 ita­li­jan­skih voj­ni­ka, me­đu ko­ji­ma pet ofi­ci­ra, a za­ra­o­blje­no njih 115. Ras­po­lo­ži­vi po­da­ci uka­zu­ju da je Be­ran­sko-an­dri­je­vič­ki ba­ta­ljon to­kom 1943. go­di­ne iz­veo 80 bor­be­nih ak­ci­ja na­no­se­ći agre­so­ru ogrom­ne gu­bit­ke. U tim bor­ba­ma ba­ta­ljon je iz­gu­bio 18 bo­ra­ca. Ba­ta­ljon je 25.ok­to­bra 1943. go­di­ne ušao u sa­stav Če­tvr­te cr­no­gor­ske pro­le­ter­ske bri­ga­de, u okvi­ru ko­je je na­sta­vio put za ko­nač­no oslo­bo­đe­nje svo­je do­mo­vi­ne, iz­gu­biv­ši u broj­nim bit­ka­ma još 25 pri­pad­ni­ka.
O učin­ci­ma po­me­nu­tog ba­ta­ljo­na u svo­jim za­pi­si­ma po­hval­no se iz­ja­šnja­vao i pro­sla­vlje­ni par­ti­zan­ski ko­man­dant Pe­ko Dap­če­vić, re­kav­ši da je su nje­go­vi bor­ci-ge­ril­ci bi­li pra­vi pri­mjer ka­ko se tre­ba bo­ri­ti pro­tiv ne­pri­ja­te­lja. Sli­čan stav iz­no­sio je i na­rod­ni he­roj Ivan Mi­lu­ti­no­vić, is­ti­ču­ći da je Be­ran­sko-an­dri­je­vič­ki ba­ta­ljon imao ši­ri po­li­tič­ki zna­čaj za či­ta­vu Cr­nu Go­ri i da je pred­sta­vljao ve­li­ki mo­ral­no-po­li­tič­ki pod­sti­caj bor­ci­ma par­ti­za­ni­ma u bo­ra­ma za oslo­ba­đa­nje Gor­njeg Po­li­mlja. D.J.


Pro­sla­ve

Ne­ka­da­šnji pred­sjed­nik op­šti­ne Ivan­grad (da­nas Be­ra­ne) Ra­di­vo­je La­bu­do­vić is­ti­če da su se ne­ka­da sve­ča­no obi­lje­ža­va­li zna­čaj­ni da­tu­mi iz Dru­gog svjet­skog ra­ta. Na­vo­di da je u Be­ra­na­ma po­seb­no bi­lo sve­ča­no 1983. go­di­ne kad su, u pri­su­stvu is­tak­nu­tih lič­no­sti, obi­lje­že­ne če­ti­ri de­ce­ni­je od for­mi­ra­nja Be­ran­sko-an­dri­je­vič­kog ba­ta­ljo­na.
– Glav­na sve­ča­nost odr­ža­na je na pla­tou is­pred zgra­de SO Ivan­grad. Sve­ča­nost je otvo­rio i uče­sni­ke pro­sla­ve po­zdra­vio ta­da­šnji se­kre­tar OK SK-a Bu­di­mir Bar­jak­ta­ro­vić. O for­mi­ra­nju ba­ta­ljo­na i nje­go­vom bor­be­nom pu­tu go­vo­rio je nje­gov pr­vi ko­man­dant Ni­ko­la Še­ku­la­rac. Glav­ni go­vo­r­nik na ovoj pro­sla­vi bio je pro­sla­vlje­ni par­ti­zan­ski ko­man­dant i pen­zi­o­ni­sa­ni ge­ne­ral pu­kov­nik Ju­go­slo­ven­ske na­rod­ne ar­mi­je, na­rod­ni he­roj, na­čel­nik ge­ne­ral­šta­ba JNA Pe­ko Dap­če­vić. Bi­le su tu i dru­ge is­tak­nu­te lič­no­sti, kao i po­zna­ti knji­žev­ni­ci Mi­ha­i­lo La­lić, Du­šan Ko­stić, Če­do Vu­ko­vić, Ra­do­nja Ve­šo­vić i dru­gi. Bi­la je to ve­li­čan­stve­na pro­sla­va ko­joj je dat zna­ča­jan pu­bli­ci­tet – pri­sje­ća se La­bu­do­vić .